Koliko novca ide za odštetu od ujeda pasa u Vranju mogu da se naprave azile – Društvo

„To se do danas nije desilo“, kaže za Danas Tanja Lakićević, predsednica Udruženja za zaštitu životinja „Borba za život“ i naglašava da se „ništa ne dešava“ po pitanju zbrinjavanja napuštenih pasa, te da bi „bilo najbolje da se otvori gradski azil, gde će raditi ljudi koji stvarno vole životinje i koji će brinuti o psima“.

Prema njenim rečima, te pse ostavljaju ljudi koji „svojoj deci daju štene da se poigra i posle ga bace na ulicu“.

„To štene poraste u ženku koja se kuci i nastupa nekontrolisano razmnožavanje. Neophodno je da psi budu vakcinisani, sterilisani i kastrirani, da se svaki pas koji je socijalizovan obeleži, vrati na ulicu ili udomi, jer u ovom gradu postoje ljudi koji brinu o napuštenim psima“, ističe Lakićević.

Najbitnija je, kaže, sterilizacija, jer „kad je ženka u teranju, napravi se čopor od 20 pasa i svi su mužjaci tada agresivni, ne dozvoljavaju da iko priđe ženki“.

„Imamo šintersku službu koja ne hvata pse kleštima, suprotno članu 269 Zakona o dobrobiti životinja gde lepo piše da šinteri moraju da prođu obuku i humano hvataju pse. Umesto mrežama, oni ih hvataju i kleštima, desi se da psu slome vilicu ili mu povrede vrat. Ta šinterska služba Komrada stvarno ne radi posao kako treba, ja non-stop objavljujem na Fejsbuku njihove fotografije, imam i snimak gde hvataju pse kleštima“, objašnjava predsednica udruženja „Borba za život“.

Zoohigijeničarska služba bi „trebalo da pokupi pse koje su agresivni, koji nisu socijalizovani i koji stvarno napadaju ljude, ako uopšte i napadaju“.

„Vode pse u azil gde se čuvaju neko vreme i vraćaju ih na ulicu. Ili se desi da šinteri pokupe pse, kad nema mesta u azilu, odvedu ih iznad Pržara ili na auto-put i puste da ih kola zgaze. Sve govorim argumentovano“, ispričala je Lakićević.

Sa druge strane, izvršna direktorka JKP „Komrad“ Vranje Nela Cvetković, u čijoj je nadležnosti Zoohigijeničarska služba koja hvata i zbrinjava napuštene pse, za Danas kaže da, pored mreža, ova služba napuštene pse hvata i kleštima, ali da se „vodi računa“ da se životinje ne povrede.

„Imamo i mreže za hvatanje pasa, a naravno da imamo i klešta. Nekad mrežom pas ne može da se podigne, ali ta klešta nisu krckalica za orahe, tu ima dovoljno prostora da se psu ne povredi vrat. Dosad se nije desilo da smo nekog psa povredili, slomili mu nogu ili ga ubili prilikom hvatanja. Uhvatimo ih, stavimo u kavez i kamionom vozimo do Davidovca. Predajemo ih, pravi se zapisnik uz prisustvo inspektora koji je dao nalog. U obavezi su da ih tamo sterilišu, čipuju i vakcinišu, ako nisu. Kad su sterilisani, nisu više agresivni. Za dve nedelje ih opet vraćaju na ulicu“, pojašnjava Cvetković.

Zoohigijeničarska služba JKP „Komrad“ je tokom prošle godine uhvatila 378 napuštenih pasa, a za tri meseca tekuće 68.

Predsednica udruženja „Borba za život“ Tanja Lakićević kaže da se ljudi žale da im psi smetaju na ulici, ali dodaje da ima i onih koji se „samo plaše pasa“: „Iz iskustva znam da su ljudi prijavili pse koji, navodno, napadaju u parku, samo zato što se plaše pasa i čim pas krene prema njma i maše repom, oni ne znaju šta će. Bilo je i slučajeva gde su Romi u Gornjoj čaršiji klali pse, kuvali njihove glave pa sami sebe ujedalii i išli da naplaćuju odštetu od grada.“

Kaže da „ne bi bilo toliko skupo“ da se napravi prihvatilište za pse u Vranju. Ona, „koliko može“, zbrinjava pse, ali „to nije dovoljno“.

„Koliko daju para za ujede pasa godišnje, mogu da naprave azil. Da je Grad bar odobrio besplatnu sterilizaciju. Čula sam da se u Aranđelovcu otvorio azil sa podnim grejanjem i zaposlio ljude koji vole životinje, postavili su kućice po gradu kad je bila zima. Ovde toga nema, nemamo vlast, razočarana sam. Ja hranim ‘pola grada’, ne dozvoljavam da su psi gladni da ne bi bili agresivni. Videla sam ljude koji udaraju pse po ulici ili ih šutiraju. Pas mora da se brani, kao i čovek. Pas se okrene i ujede čoveka, ujela bih ga i ja“, objašnjava predsednica ovog udruženja za zaštitu životinja.

Predsednik Skupštine grada Dejan Tričković, jedno vreme i zamenik direktora Veterinarske stanice u Vranju, kratko je za Danas rekao da „je u planu da se pravi azil za pse u okviru proširenja deponije ‘Meteris’“.

Zastupnica Udruženja za zaštitu životinja i prirode „Najbolji prijatelj“ Rosa Drmonjić smatra da je problem napuštenih pasa problem i za ljude i za pse, a da je pitanje za predstavnike grada „zbog čega ne postoji interes za sprovođenje zakonske regulative koja i kod nas postoji, a dokazano radi svuda u svetu“.

„Na društvenim mrežama u više navrata pojavljivali su se vrlo ružni snimci ‘hvatanja’ životinja od zaposlenih u JKP Komrad. Znam da su prijave podnosili građani, a da li je iko ikada sankcionisan po tim prijavama, zaista ne znam“, zaključuje Drmonjić.

Član Gradskog veća za urbanizam, komunalnu delatnost, infrastrukturu, ekologiju i zaštitu životne sredine Miodrag Protić, do objavljivanja teksta nije odgovorio na pozive Danasa.

Davidovac bez uslova

„Po Zakonu o dobrobiti životinja, mora da postoji i prihvatilište za pse i mačke i prihvatilište za domaće životinje. Prihvatilište bi trebalo da služi za sprovođenje ‘uhvati-steriliši-pusti’ strategije. To u praksi znači da ljudi obučeni u skladu sa zakonom hvataju pse, u prihvatilištu se psi pregledaju, vakcinišu, čipuju, sterilišu i posle oporavka vraćaju na lokaciju sa koje su uzeti“, kaže Drmonjić za Danas.

Sve to, posebno vraćanje na lokaciju, od značaja je iz nekoliko razloga.

„Životinjama je provereno zdravstveno stanje, neko o njima brine, sterilizacijom sprečavamo dalje razmnožavanje, dakle ta će grupa izumreti prirodnim putem, a u međuvremenu će ‘čuvati’ svoju teritoriju od pridošlica. Ovakav pristup daje bezbedan suživot i za ljude i za životinje“, priča Drmonjić.

Smatra da prihvatilište u Davidovcu „ne ispunjava ni minimum uslova propisanih Zakonom o dobrobiti“, te „ostaje misterija kako i zašto je to prihvatilište uopšte dobilo dozvolu za rad, kao i zašto postoji saradnja između grada i prihvatilišta“.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.