[ad_1]
Sa dolaskom proleća otvorena je i sezona alergija. Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije od polenske kijavice boluje između deset i 30 odsto svetske populacije pa nije čudo što se mnogi ovih dana pitaju da li je zapušen nos posledica sve veće koncentracije polena ili prehlade.
Alergija podrazumeva preteranu reakciju organizma na supstancu koja je bezopasna. Umesto da je kao neškodljivu i prihvati, naš imuni sistem kreće u odbranu kao da se susreo sa pravom opasnošću.
Kako razlikovati prehladu od alergije?
Alergijske reakcije na inhalatorne alergene su najčešće, bar prema rezultatima ankete među Amerikancima sprovedene 2010. godine. Alergije se najčeše potvrđuju testovima iz krvi, kojima se traži prisustvo specifičnih antitela koja bi ukazivala na alergijsku reakciju, ili kožnim prick testovima.
Nezavisno od testova određeni simptomi mogu govoriti u prilog alergijskom rinitisu.
Kako se dobar deo njih preklapa sa simptomima prehlade, često nije lako odrediti o čemu se radi – virusnoj infekciji ili alergijskoj reakciji.
Ono što jeste osnova razlika između ove dve stvari jesto to što prehladu može pratiti temperatura, a alergiju nikada. Ispod je tabela sa osnovnim sličnostima i razlikama između alergije i prehlade, kako su navedene na sajtu Majo klinike.
Kalendar alergija
U inhalatorne alergene između ostalih ubraja se polen koji počinje da zadaje probleme početkom aprila pa sve do kasne jeseni.
Kalendar cvetanja biljaka, koji se može naći na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine, pokazuje da među prvima cvetaju lešnik, jova, tisa, potom jasen i breza i na kraju platna i hrast. Cvetanje ovog drveća završava se negde do sredine aprile, a nakon toga počinje bujanje trava da bi u jesen najviše problema stvarala ambrozija. Obično se kaže da je maj najteži mesec za osobe koje su alergične na polen drveća i trave.
Agencija za zaštitu životne sredine prati koncentraciju alergena u vazduhu. Podaci nisu uvek najažurniji, ali mogu dati okvirnu predstavu koji alergeni su dominantni u određenom periodu.
Kako lečiti alergije?
Prvi savet koji lekari daju jeste izbegavanje alergena. Kako je to nemoguće, pogotovu ako se radi o alergenima u vazduhu, za ublažavanje simptoma koriste se antihistaminici i intranazalni kortikosteroidi.
Osobama kojima alergije otežavaju svakodnevno funkcionisanje preporučuje se i upotreba imunoterapije. Ova terapija podrazumeva da se osoba izlaže tačno određenoj koncentraciji alergena u dužem vremenskom periodu kako bi se stvorila tolerancija. Da bi se videli efekti imunoterapije, potrebno je da prođe godinu dana.
Osim na prethodno navedene načine alergijske reakcije mogu se ublažiti i tako što se izbegava boravak napolju kada je velika koncentracija alergena u vazduhu, a to je kada je suvo, vetrovito vreme.
Najbolji period jeste posle kiše, jer tada voda spere polen. Takođe, preporučuje se da se nakon dolaska spolja odeća baci na pranje, i da se opere kosa kako bi se uklonile čestice alergena.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
[ad_2]
Source link
