Ako padne Ukrajina, sledeća je Moldavija – Svet

Tog 24. februara probudio sam se već u četiri ujutro. Jednostavno više nisam mogao da spavam. Po navici sam posegnuo za telefonom, da vidim šta ima novo – i ukočio se. Rusija je napala Ukrajinu. Putinov najcrnji scenario postao je stvarnost, scenario u koji brojni zapadni političari i analitičari nisu hteli da veruju, osim američkog predsednika Džozefa Bajdena, koji je od američkih tajnih službi imao tačne informacije.

Mi, građani Republike Moldavije, već mesec dana osećamo teret rata u Ukrajini, dok se ukrajinski vojnici junački bore protiv napadača. Putinove bombe razaraju ukrajinske gradove. Civilno stanovništvo se decimira, umiru žene, deca i starci. Crna senka nadvila se i nad našu zemlju.

Odjednom je sve privremeno, nesigurno, krhko i preti mu opasnost da se raspline. Dali je to bilo sve, pitam se. Hoće li se urušiti sve što sam svih ovih godina od raspada Sovjetskog Saveza stvorio. Sve što sam voleo, stvorio, izgradio i o čemu sam sanjao. Hoćemo li mi, Rumuni između reka Pruta i Dnjestra, ponovo doživeti sudbinski 28. juni 1940. kao naši roditelji, naši dedovi i bake? Hoćemo li ponovo živeti pod ruskom okupacijom?

Svesni smo Putinovog megalomanskog ludila. Znamo, ako Ukrajina padne, onda smo mi na redu: Republika Moldavija, a možda i Baltičke zemlje, koje ipak stoje pod zaštitnim kišobranom NATO. Neutralnost Republike Moldavije, zapisana u Ustavu, (a koja je de fakto poništena prisustvom ruskih vojnika na području Transnjistrije, koje nadziru separatisti), neće nas zaštititi od agresora, koji ne priznaje nikakve ugovore, koji je bombama uništio međunarodni poredak.

Priprema invazije

Zasad nema naznaka da bi Repoublika Moldavija mogla biti sledeća žrtva, govore moldavske vlasti, predstavnici NATO i američka ambasada u Kišinjevu. Nema informacija, ali šta je s naznakama, simptomima?

Kad je pre nekoliko dana na jednom stadionu u Moskvi s 200.000 ljudi u publici u ekstazi pevano „Ukrajina i Krim, Belorusija i Moldavija, to je moja zemlja“, nas je obuzimala jeza. To nas podseća na jedan poznati vic: S kim se graniči Rusija? Odgovor: s kime hoće!

Ruska ambasda u Kišinjevu je pre nekoliko dana pozvala građane Republike Moldavije koji govore ruski da prijave svoja iskustva s diskriminacijom. Takvih poziva diplomatskih predstavništava Rusije bilo je i u drugim zemljama.

Kod nas u Republici Moldaviji mnogi kažu da bi taj potez mogao ukazivati na pripremu invazije. Mnogi Moldavci su ruskom veleposlanstvu odgovorili na Fejsbuku: „Molimo vas, nemojte nas spasavati, nemojte nas oslobađati, osećamo se jako dobro u Moldaviji!“, „Ja sam ruskog porekla, rođen u Murmansku. Već više od 30 godina živim u Moldaviji i nikad me niko nije diskriminisao, nikad niko od mene nije zahtevao da govorim rumunski. Naprotiv, ljudi su uvek brzo prelazili na ruski da se ja ne osećam neugodno.“, „Niko nas ne vređa, bolje pripazitie na svoje sunarodnike koje Putin diskriminiše!“.

Ne, u Moldaviji ne diskriminišu ljude ruskog porekla, pre se može reći da je obrnuto: nakon decenija rusifikacije (u vreme dok je Moldavija bila deo Sovjetskog Saveza, op. ur.) postoji potreba da se puno toga nadoknadi na području rumunskog jezika i kulture.

Ali, kad god hoće, Rusija može stvoriti opravdanje za intervenciju, kao što je i u Ukrajini izmislila „genocid“ nad etničkim Rusima u Donbasu, za koji Međunarodni krivični sud u Haagu nije pronašao nikakvih dokaza.

Bela zastavica protiv krvavih prohteva agresora

Moldavci su vrlo gostoljubivo primili stotine hiljada izbeglica iz Ukrajine. Vlasti u Kišinjevu naglašavaju s pravom tu hvale vrednu velikodušnost. Ali, one ne odgovaraju na pitanje, ko bi branio Republiku Moldaviju, jer se nadaju da neće doći do vojne agresije. Ali, šta ako se ona ipak dogodi?

Ako Rusi zauzmu Odesu i stvore teritorijalnu vezu s Pridnjestrovljem područjem pod nadzorom separatista, ništa ih neće sprečiti da prodru i do reke Pruta. (To je granična reka prema Rumuniji, koja je članica EU i NATO, op. ur.) „Generalni sekretar NATO Stoltenberg tako dosadno kao metronom ponavlja da NATO neće učestvovati u ratu u Ukrajini“, primetio je s gorčinom jedan književnik u Kišinjevu. „Mi znamo da on neće učestvovati, ali bi barem trebalo da nas poštedi tih ‘garancija’. Bolje neka kaže šta će NATO učiniti, umesto da kaže šta NEĆE učiniti. Ili Zapad želi granicu s Rusijom na reci Prutu, želi li on novi Kalinjingrad na Crnom moru?“

Kao jedinu mogućnost da budu sigurni od ruske agresije, brojni Moldavci vide – u ponovnom ujedinjenju s Rumunijom. Ali, s obzirom na to da je taj scenario jako malo verovatan, mi se hvatamo za neutralnost, koja je zapisana u Ustavu naše zemlje. U nadi da će naša bela zastavica mira ukrotiti krvave prohteve agresora.

Pod pritiskom rata u susednoj zemlji Republika Moldavija je 4. marta službeno podnela zahtev za članstvom u EU, po uzoru na Ukrajinu i Gruziju. Ali, pitanje je: hoćemo li imati strpljenja, mira i sigurnosti da završimo taj put?

Vitalije Čobanu je jedan od najpoznatijih književnika i publicista u Republici Moldaviji i predsednik moldavskog PEN-kluba.