NATO neće udovoljiti željama Ukrajine – Svet

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski će se video-vezom ovog četvrtka (24.3.) uključiti na samit 30 predsednika država i vlada članica NATO. I sigurno je da će ponoviti zahtev za slanjem više oružja i uvođenjem zabrane letenja iznad Ukrajine. To su najvažniji zahtevi ukrajinskog predsednika iz glavnoga grada Kijeva, oko kojeg se vode borbe.

NATO će te zahteve primiti k znanju, ali može da ih ispuni samo u manjem delu, kažu diplomati u Glavnom štabu Alijanse u Briselu. Uvođenje zone zabrane letenja značilo bi ulazak Severnoatlantskog saveza u rat, jer bi NATO onda morao da obara ruske avione. Mogućnost aktivnog učešća u odbrani Ukrajine NATO je isključio još pre više meseci, a taj stav ponovo je naglašen pre tri nedelje na samitu održanom nakon početka rata.

Zelenski je sa svoje strane izrazi spremnost da odustane od članstva Ukrajine u NATO koje je njegovoj zemlji obećano 2008, ako bi to pospešilo pregovore s Rusijom o prekidu vatre.

Američki predsednik Džozef Bajden stalno naglašava da u Ukrajini neće biti jedinica NATO. Francuski predsednik Emanuel Makron, koji je uoči samita NATO telefonom razgovarao s ruskim vlastodršcem Vladimirom Putinom – bez nekog rezultata – izjavio je pre deset dana u Parizu: „Mi nismo u ratu“. Nemački kancelar Olaf Šolc je, tokom rasprave o budžetu u Bundestagu u sredu takođe jasno odbacio mogućnost uvođenja zone zabrane letenja iznad Ukrajine.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg upozorava na opasnost od eskalacije. „NATO snosi odgovornost za to da ne dozvoli da se taj sukob otme kontroli. To bi bilo još opasnije. To bi izazvalo još više patnji, smrti i razaranja.“

Šefovi država-članica NATO sigurno će Zelenskog da slave kao heroja koji sa svojim sunarodnicima brani zapadne vrednosti i slobodu. Ali, moći će samo da mu obećaju nastavak isporuke protivvazdušnog i protivtenkovskog oružja, municije i druge opreme. „Ukrajini ćemo dati oružje da može da se brani u teškim danima koji dolaze“, izjavio je američki predsednik Bajden.

Članice NATO prazne svoje zalihe protivtenkovskog oružja i u međuvremenu ga nabavljaju direktno od proizvođača. Tačne količine i putevi koji verovatno idu preko Poljske, drže se u tajnosti. Iz bezbednosnih razloga, kako je rekla nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, jer rusko vojno rukovodstvo najavilo je da će napasti puteve kojima stiže oružje sa Zapada.

Generalni sekretar NATO Stoltenberg naglašava da se tu ne radi o akciji Alijanse, već o delovanju pojedinih država. Putinu ne bi trebalo davati povoda za tvrdnje da se NATO meša u rat.

Poljski premijer Mateuš Moravjecki će, zajedno sa kolegama iz Češke i Slovenije, izvestiti o njihovom putovanju vozom u Kijev prošle nedelje. Moravjecki će ponovo predložiti da se poljski borbeni avioni tipa MIG 29, koji potiču još iz sovjetske proizvodnje, predaju Ukrajini. SAD su odbile da te avione prebace preko aerodroma NATO u nemačkom Ramštajnu.

Prevoz kopnom bio bi komplikovan, ali moguć, smatraju diplomate NATO u Briselu, ali postoji opasnost da Rusija to shvati kao povod za napad. Vojni stručnjaci NATO koji žele ostati anonimni, smatraju da poljski predlog nije dovoljno promišljen, jer nije jasno ko bi avione trebalo da prebaci u Ukrajinu i šta bi oni uopšte mogli da urade protiv očekivane nadmoći Rusa u vazduhu.

Gde su „crvene linije“?

Na kratkom samitu ovog četvrtka pre podne NATO će se sigurno baviti i samim sobom. Američki predsednik Bajden i sve druge šefice i šefovi država i vlada još jednom će naglasiti na nepobitno stoje uz član 5 Ugovora NATO, odnosno da bi sve članice pomogle u slučaju napada na neku od baltičkih zemalja, Poljsku ili Rumuniju. „Branićemo svaki inč područja NATO“, rekao je Džozef Bajden pre poletanja za Brisel.

U toku je dalje jačanje jedinica NATO u istočnim zemljama, a u Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj i Slovačkoj formiraju se nove borbene jednice koje će imati po hiljadu vojnika. „To je deo brzog, jasnog i odlučnog odgovora NATO na ovu fundamentalnu promenu bezbednosnog stanja. Stotine hiljada savezničkih snaga je u pripravnosti. Oko 40.000 vojnika je trenutno pod direktnom komandom NATO, uz podršku vazdušnih snaga i mornarice.“

U NATO se vode i interne rasprave o tome gde su za Alijansu „crvene linije“. Kako bi trebalo reagovati ako ruski vlastodržac protiv Ukrajine upotrebi hemijsko ili biološko oružje? Kako reagovati u slučaju da Kijev padne? Kako reagovati ako Putin napadne i Gruziju ili Moldaviju? Prema navodima diplomata NATO, „crvene linije“ neće biti objavljene: „Svi scenariji će biti razmotreni.“

Više sankcija

Sjedinjene Države su najavile da će s partnerima u sklopu NATO, kao i u grupi sedam vodećih industrijskih zemalja G7 i u Evropskoj uniji razgovarati o dodatnim sankcijama protiv ljudi iz Rusije i Belorusije kao i protiv tamošnjih preduzeća.

U pripremi je peti krug sankcija koji bi trebalo da začepi rupe u do sada uvedenim sankcijama, kaže američki predsednik. „Zajedno sa našim saveznicima i partnerima nastavićemo da pritiskom na Putinovu ekonomiju koje se urušava i izolovaćemo ga ga na svetskoj sceni. To ostaje naš cilj.“

Uvođenje embarga na uvoz ruskog gasa, nafte ili uglja u Evropu i dalje nije planirano. Neke države, recimo Poljska i Litvanija, jesu za to, ali druge zemlje, npr. Nemačka ili Bugarska, to odbacuju.

Bajden će u petak (25.3.) posetiti Poljsku gde će obići američke vojnike, susresti se s izbeglicama iz Ukrajine, kao i s poljskim predsednikom Andžejem Dudom. Poljska strana će se sigurno ponovo založiti za predaju borbenih aviona Ukrajini. Osim toga, moglo bi da bude reči i o ideji „mirovne misije“ koja bi bila poslata u Ukrajinu, a koju bi predvodio NATO. Taj predlog je Alijansa do sada odbijala, jer bi to bilo isto što i ulazak u rat. Poljska je primila daleko najviše izbeglica iz Ukrajine, trenutno više od 2,2 miliona.