[ad_1]
Pijačni prodavci nezadovoljni zbog najavljenog uvođenja fiskalnih kasa, između ponedeljka i utorka prenoćili su ispred zgrade Predsedništva u Beogradu, ali ni tu, kao ni nakon predaje peticije Ministarstvu finansija, nisu dočekali odgovor institucija.
Naime, novi Zakon o fiskalizaciji, koji je počeo da se primenjuje 1. novembra prošle godine uz prelazni period do kraja aprila, propisuje obavezu evidentiranja prometa na malo preko fiskalnih kasa i za prodavce roba na pijacama, osim ukoliko nije reč o poljoprivrednicima koji plasiraju sopstvenu proizvodnju.
Kako na njihove argumente iza kojih je potpisima stalo 15.000 prodavaca iz cele Srbije, nije reagovao niko od nadležnih, najavili su protest za 30. mart.
Prodavci na tezgama traže da se i oni koji drže robu široke potrošnje ili iz uvoza izuzmu iz fiskalizacije jer nije primenjiva u pijačnoj prodaji.
Pominju da fiskalna kasa podrazumeva radno vreme, a da je ono kod njih uslovljeno vremenskim prilikama a navode i da se u tom obliku prodaje, promena cene proizvoda vrši i po nekoliko puta dnevno, prilagođava se potražnji i stanju robe pa će mnogima novi vid evidencije i naplate poreza zatvoriti posao. To može da izazove u druge posledice, jer je na srpskim pijacama svega desetak odsto poljoprivrednih proizvođača, onih koji ne podležu fiskalizaciji, što znači da će se broj zauzetih tezgi bitno smanjiti.
Slične strepnje, kaže za Danas Savo Duvnjak, izvršni direktor Poslovnog udruženja Pijace Srbije, imaju i u tom preduzeću gde kažu da je sada rano za procenu koliko će prodavaca napustiti pijačne tezge zbog uvođenja fiskalnih kasa, ali da je prema istraživanju koje su radili za više od polovine njih fiskalizacija neprimenljiva.
Neki od prodavaca će iskoristiti drugi krug mogućnosti da uzmu subvencije, nabave kase i registrovaće se, ali nema sumnje, kaže on, da će to pogoditi ne samo prodavce nego i preduzeća koja se bave ovom delatnošću.
– Ovo najviše pogađa prodavce koji se doslovce bave trgovinom na pijacama, imaju od robe široke potrošnje, prehrane, pa do uvozne hrane, voća i povrća. MI sada govorimo o varijanti hoće li pijace postati velike piljarnice, jer će na njima raditi trgovci koji će, nadamo se, sklapati ugovore o saradnji sa poljoprivrednim gazdinstvima, obezbediti otkup od njih i kupcima plasirati pravi domaći proizvod. Naravno, sve to zavisi od aktuelne situacije na tržištu, koliko se to kome isplati – kaže Duvnjak.
On dodaje da je udruženje radilo istraživanje o poslovanju pijaca u prošloj godini i šta može da se uradi u ovoj, jer će tu delatnost sigurno pogoditi posledice fiskalizacije. Pijačne uprave računaju sa drastičnim padom prihoda što će usporiti investicije, u nekim gradovima čak i tekuće održavanje.
Duvnjak ističe da ni Udruženje ni pijace na to ne mogu da utiču, niti se mogu mešati. Mogu samo da se prilagođavaju promenama koje su sve vidljivije i brže se odvijaju nego što se projektovalo.
– Mi na pijacama imamo jednu veliku smenu generacija, ne u pravom smislu te reči, ali ne nalazim bolji izraz koji pokazuje da nedostaju mladi ljudi. Polako stare i kupci i prodavci, pojavljuje se problem da one koji odlaze sa pijace niko ne zamenjuje. A pijacama su potrebni mladi ljudi koji će izaći sa novim idejama, iskoristiti, na primer, dva pravilnika koji malim poljoprivrednim proizvođačima omogućavaju da uz primarne proizvode na tezgu iznesu i preradu, finalni proizvod biljnog ili životinjskog porekla, što je izuzeto iz obavezne fiskalizacije. Takođe, kase ne moraju da uvode ni prodavci robe koja se smatra starim ili umetničkim zanatom ili ona iz domaće radinosti – kaže Duvnjak.
On objašnjava da bi poljoprivrednici mogli da od suncokreta proizvedu hladno ceđeno ulje i da to ponude, ili od šljive naprave pekmez, od paradajza sok. Kaže da takve ponude i sada ima na pijacama, ali da je broj poljoprivrednika koji se time bavi još uvek mali jer podrazumeva mnogo manuelnog, svakodnevnog rada.
U EU pijace sa kasama
– Zemlje članice Evropske unije imaju fiskalne kase na pijacama. One postoje u Bugarskoj, Rumuniji, Hrvatska je to uradila 2013, Slovenija ranije. U Mađarskoj takođe, i kod njih su poljoprivrednici oslobođeni obaveze da imaju fiskalne kase, a oni u mnogo većem broju nego što je to kod nas, koriste mogućnost da iz svog domaćinstva ponude ne samo primarne, nego i finalne proizvode. Za sada, fiskalnih kasa na pijacama nema u BiH, Republici Srpskoj, u Makedoniji. Crna Gora je krenula u taj proces, ne znam tačno dokle su stigli, jer nam je malo korona usporila kontakte i već dve godine nemamo te međunarodne skupove gde se razmenjuju iskustva – kaže Savo Duvnjak.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
[ad_2]
Source link
