Vladika Atanasije u ljubavi Božjoj – Nedelja

Naravno, ne znači da nije nije bilo i mog izbora na ovom životnom putu – idenjem za Gospodom Hristom, stupanjem u službu u NJegovoj Crkvi, služenjem Bogu i narodu u kome je Bog dao da se rodim.

Bilo je dekle, i neke moje uloge, ali ja sam blagodaran Bogu za ljubav NJegovu sveopštu prema celom čovečanstvu, i za NJegovo istinsko čovekoljublje.

Jer nije uzalud Hristos, u svim našim crkvenim himnama, nazvan Jedini Čovekoljubac.

Hvala Bogu što je našao i za mene mesto u toj Svojoj ljubavi.

Hvala Mu do neba, što kaže naš narod, a ja i kad bih imao ne znam koliko života, ponovo bih ga Hristu posvetio – svedoči o sebi vladika Atanasije (Jevtić), umirovljeni bivši episkop zahumsko-hercegovački u biografiji koju su povodom prve godišnjice od njegovog upokojenja priredili episkop zapadnoamerički Maksim (Vasiljević) i LJubiša Čeperković.

Vladika Atanasije napustio je ovaj svet 4. marta 2021, a u okviru obeležavanja prve godine od njegovog odlaska sa ovog sveta pored molitvi u Hercegovini, Rusiji i na Svetoj Gori, tematskog trodnevnog programa i izložbe u Trebinju, humanitarnih akcija Dece vladike Atanasija, dokumenatnog filma Stubovi… pojavila se i biografija +Atanasije – jedan životopis kao druga knjiga u izdanju novoosnovane Zadužbine vladike Atanasija i manastira Tvrdoš.

Satkana je od autentičnih dokumenata, pisama i sećanja savremenika glavnog junaka koji uglavnom sam najviše govori o sebi u ovom delu, u čijih je više od 700 stranica smeštanje ovako plodnog bogoslovskog i pastirskog života u potrazi za Hristom bilo više nego ozbiljan poduhvat.

„Srećna okolnost je ta što u knjizi više govori njen junak, Atanasije, negoli sam pripovedač. Rečeno je da je Atanasije svoj život ispisivao živeći ga. Bio je izuzetno ličan u svom teološkom govoru i imao je dar da velike istine sagledava kroz svoj život od detinjstva do duboke starosti. Meni kao autoru biografije je bilo preostalo samo to da mnoge izvore usmerim ka plovnoj reci koja vodi u more neiscrpnog nadahnuća“, kaže vladika Maksim, jedan od duhovne dece vladike Atanasija.

Prvi deo biografije posvećen je životnom putu vladike Atanasija.

U njemu su opisani njegovo detinjstvo i školovanje u Beogradu, Carigradu, Atini, Parizu, naučni i pedagoški rad, svetogorska iskustva, episkopstvo u Vršcu i Hercegovni, posvećenost i angažovanje na KiM – mnogi misle da put od Kosova do Jadovna, koji je započeo 1959. kao vojnik u Vučitnu nikad nije završio.

Posebno je dragoceno svedočanstvo iz prve ruke kako je stasavala i duhovno uzrastala prva, autentična generacija justinovaca – duhovne dece arhimandrita Justina (Popovića).

Okosnicu priče o justinovcima, koji su svet napustili u razmaku od nekoliko meseci, čini gotovo celoživotno prijateljstvo vladike Atanasija i mitropolita Amfilohija (Radovića).

Nije izostavljen ni rad vladike Atanasija posle povlačenja sa episkopskog trona u Trebinju 1999, dok su u devet ostalih poglavlja obuhvaćeni obrazovni, kulturni, sociološki i drugi aspekti, koji su oblikovali njegovu misao i shvatanje hrišćanskog života.

Iako ukazuje da „biografije istaknutih episkopa i teologa postoje u Pravoslavlju i dostupne su na svetskim jezicima“, vladika Maksim kaže da je „ova knjiga za njega više od puke biografije – pokušaj jednog teološkog životopisa, jer je vladika Atanasije iznad svega drugog bio teolog“.

„Najveći izazov u opisivanju njegovog života bio je ne dozvoliti da njegov portret ostane neoslikan kad već ima toliko materijala koji je sam on ostavio. Nije mi poznato da je o nekoj crkvenoj ličnosti toliko pisano u svetu u tako kratkom roku i sa tolikom iskrenošću, spontanošću i uvažavanjem, koliko o vladici Atanasiju od njegovog upokojenja do danas. Građe ima za višetomni zbornik ali ne verujem da je potrebno sve to objavljivati odjednom i na brzinu. Vreme je najbolje rešeto“, naglašava vladika Maksim, čijom zaslugom vladika Atanasije ima i svoj sajt atanasije.org.

Bogoslov jake reči

Vladika Atanasije (1938-2021) jedna je od najznačajnih, najautentičnijih, ali i najkontroverznijih ličnosti posleratne istorije SPC. Bogoslov jake reči, jasnog, direktnog i britkog jezika, koji nikog nije štedeo „pod kapom Nebeskom“, niti ostavljao ravnodušnim, bio je noćna mora za mnoge političare i izvan ustavnih granica Srbije, ali i za pojedinu uticajnu braću u mantiji. Bio je „kadar stići, uteći i na strašnom mestu postojati“, otvoreno se noseći sa „moćnicima ovog sveta“, a ovaj njegov prvi životopis nije izbegao ni sporne ratne, političke i crkvene događaje vezane za život i opstanak srpskog naroda o kojima istorija tek treba da da konačnu reč.