[ad_1]
Turska se sa velikom pažnjom nametnula kao posrednik između Rusije i Ukrajine – i to je izgleda počelo da donosi rezultate.
U četvrtak posle podne, ruski predsednik Vladimir Putin pozvao je turskog kolegu Redžepa Tajipa Erdogana i izložio mu precizne zahteve Rusije za mirovni sporazum sa Ukrajinom.
Pola sata posle završetka tog telefonskog razgovora, intervjuisao sam Ibrahima Kalina, Erdoganovog vodećeg savetnika i portparola.
Kalin je bio deo male grupe zvaničnika koji su slušali ceo razgovor.
Ruski zahtevi mogu da se podele u dve kategorije.
Prva četiri zahteva, prema Kalinu, Ukrajina neće imati previše problema da ispuni.
Glavni od tih je pristanak Ukrajine da ostane neutralna i da se odustane od ideje da uđe u NATO.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski već je pristao na to.
Ima i drugih zahteva u ovoj kategoriji koji uglavnom deluju kao elementi osmišljeni da bi ruska strana sačuvala obraz.
Ukrajina bi morala da prođe kroz proces razoružavanja kako bi pokazala da ne predstavlja pretnju po Rusiju.
Ruski jezik u Ukrajini morao bi da bude zaštićen.
A tu je i nešto što se zove denacifikacija.
To je duboko uvredljivo za Zelenskog, koji je i sam Jevrejin, a neki članovi njegove rodbine su stradali u Holokaustu, ali turska strana veruje da će to Zelenskom biti prilično lako da prihvati.
Možda će biti dovoljno da Ukrajina osudi sve oblike neonacizma i obeća da će ih suzbiti.
Druga kategorija će predstavljati problem i u telefonskom pozivu Putin je rekao će morati da dođe do pregovora licem u lice između njega i predsednika Zelenskog pre nego što se postigne sporazum po tim tačkama.
Zelenski je već ranije izjavio da je spreman da se sastane sa ruskim predsednikom i pregovara sa njim jedan na jedan.
Kalin je bio mnogo manje konkretan po ovim pitanjima, rekavši da ona uključuju status Donbasa u istočnoj Ukrajini, čiji su se delovi već otcepili od Ukrajine i iskazali privrženost Rusiji, kao i status Krima.
Iako Kalin nije ulazio u detalje, pretpostavka je da će Rusija zahtevati da se ukrajinska vlada odrekne teritorije u istočnoj Ukrajini.
To će biti izuzetno teško.
Druga pretpostavka je da će Rusija zahtevati da Ukrajina formalno prizna da Krim, koji je Rusija ilegalno anektirala 2014. godine, zaista pripada Rusiji.
Ako je tako, biće to gorka pilula za Ukrajinu.
Ipak, to je praktično svršen čin, iako Rusija nema legalno pravo na vlasništvo nad Krimom i zapravo je potpisala međunarodni sporazum, posle pada komunizma ali pre nego što je Vladimir Putin došao na vlast, prema kom priznaje da je Krim sastavni deo Ukrajine.
Posle svega, zahtevi ruskog predsednika nisu onoliko oštri kao što su se neki ljudi plašili da će biti i jedva da su vredni svog tog nasilja, krvoprolića i uništenja kojem je Rusija izložila Ukrajinu.
Imajući u vidu njegovu čvrstu kontrolu nad ruskim medijima, ne bi trebalo da bude previše teško za njega i njegove sledbenika da to predstave kao veliku pobedu.
Za Ukrajinu, međutim, biće to izvor velike nervoze.
Ako detalji bilo kakvog sporazuma ne budu definisani sa velikom pažnjom, Putin ili njegovi naslednici uvek mogu da ih iskoriste kao izgovor za novu invaziju na Ukrajinu.
Mirovni sporazum mogao bi da zahteva mnogo vremena da bi bio precizno ugovoren, čak i ako obustava vatre u međuvremenu zaustavi krvoproliće.
Ukrajina je mnogo propatila u poslednjih nekoliko nedelja, a ponovna izgradnja gradova koje je Rusija oštetila i uništila takođe će trajati.
Baš kao i ponovno smeštanje izbeglica koje su pobegle iz domova.
Ali šta je sa samim Vladimirom Putinom?
Postoje sugestije da je bolestan ili, moguće, čak mentalno neuravnotežen.
Da li je Kalin primetio bilo šta čudno u vezi sa njim tokom telefonskog razgovora?
Ni najmanje, rekao je on.
Izgleda da je Putin bio jasan i koncizan u svemu što je govorio.
Ipak, čak i ako bude uspeo da predstavi sporazum sa Ukrajinom kao veličanstvenu pobedu nad neonacizmom, njegov položaj kod kuće biće oslabljen.
Sve će više ljudi početi da uviđa da se strašno preračunao, a priče o vojnicima koji su ubijeni ili zarobljeni već se ubrzano šire zemljom.
Pogledajte video: Koliku štetu trpe ukrajinski gradovi u ratu
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
[ad_2]
Source link
