Knjigom protiv zavere ćutanja o počinjenim zločinima – Društvo

“Ovo je knjiga koja u sebi sadrži dve knjige, jednu opštu koja je politički neobično dobro obrađena, u kojoj se zna ko je dželat a ko žrtva i od toga se nijednog trenutka ne beži niti se stavljaju bilo kakve ograde. Na drugoj strani, imamo bogatu priču koja je porodični i prijateljski roman koji se odvija u drugom pravcu, sa drugim junacima i sa stvarnom životnom emocijom u kojoj čitaoci mogu uživati, ako se uopšte može uživati u bilo kakvoj emociji u jednoj tako strašnoj slici koja je sve vreme dominantna u pozadini”, podelila je svoj doživljaj ove knjige koju je tri puta pročitala, Vesna Rakić Vodinelić, ističući da je roman Radeta Radovanovića “Smeh pod vešalima” zaista knjiga “od koje se čitalac ne može lako odvojiti”.

“Što se tiče njenog dokumentarnog i političkog dela, ovo je jedna jako poštena knjiga jer je zasnovana na činjenicama za koje nam je autor u samoj knjizi ponudio brojne dokaze”, dodala je Rakić Vodinelić, na sinoć održanoj promociji koju su u Zenit-u organizovali Vojvođanski kulturni klub “Vasa Stajić” i izdavačka kuća “Most Art Jugoslavija”.

Za politikologa Duška Radosavljevića, ovo je knjiga “koja otvara oči”.

“Vrednost ove knjige je, između ostalog, i ta što je Rade Radovanović, upotrebio istu metodu koju je svojevremeno upotrebila Daša Drndić u svom romanu Sonnenschein. To je metoda “sve što napišem dokumentujem”. Setimo se i onoga što je ratnim zločincima, tokom izricanja završne presude na Nirnberškom procesu, glavni tužilac Džekson, aludirajući na uniforme koje im je dizajnirao čuveni modni kreator Hugo Bos, rekao, parafraziraću: bez obzira na sve vaše sjajne uniforme, vi ste bili samo jedna banda. Tako se i u ovoj knjizi vrlo precizno poentira ko je bio “samo jedna banda” kod nas.

Publicista i politikolog Boris Varga je istakao da je Radovanović u ovoj knjizi “bio nemilosrdan i prema Miloševićevom režimu, režimu Vođe kako ga u romanu naziva, ali i prema NATO bombama koje su nam padale za vreme bombardovanja, kao i prema zločincima na svim sukobljenim stranama”.

“Nakon Putinove agresije na Ukrajinu, ponovo sam pročitao ovu knjigu i sada mi je dobila još jednu novu dimenziju. Epizoda sa Černomirdinom, u to vreme ruskim izaslanikom za Kosovo, i ta dvojna uloga pregovarača, u ono vreme i od strane Jeljcina i od strane Amerike. Taj dramatičan momenat kada Černomirdin izvuče stolnjak za pregovaračkim stolom i kaže: Sve će ovako izgledati ravno ako ne uđete u pregovore. Zaboravilo se na sve to i zato je ova knjiga početak suočavanja sa prošlošću. I zato je sve ono što ne želimo da znamo o Kosovu, upravo u ovoj knjizi”, istakao je Varga.

“Ovoj se knjizi veruje i zbog toga što je Rade Radovanović istinoljubiv i pravdoljubiv čovek, što zna svako ko ga poznaje. Svedok sam da on saoseća sa ljudima istinski. Bukvalno je vadio jednog dečaka iz kontejnera, nahranio ga i brinuo o njemu, o čemu smo mi svojevremeno i pisali u “Danas”-u. Rade je, prosto, čovek kojem se veruje, a on ipak nije ostavio ništa pišući ovu knjigu pretpostavkama, već je brutalnu istinu o tome šta se dešavalo na Kosovu tokom 1998. godine i tokom bombardovanja naredne godine, potkrepio neupitnim dokazima što se, između ostalog, nalazi i u poslednjem poglavlju “Bez epiloga” u kojem Rade nabraja i šta je sa glavnim akterima događaja iz tog perioda bilo. Ovaj “romansirani dokumentarac” autor završava rečima “Smeh pod vešalima se nastavlja…”, rekao je Dragoljub Petrović, glavni urednik lista “Danas”.

Podsetimo, roman “Smeh pod vešalima” je, gotovo u isto vreme, u oktobru prošle godine, objavljen i u Hrvatskoj (KruZak izdavaštvo, Zagreb, u suizdavaštvu sa Srpskim narodnim vijećem), kao i na Kosovu, u Prištini, na albanskom jeziku (KOHA, prevod Flaka Surroi). Upitan od novinara Nedima Sejdinovića, koji je bio moderator razgovora, kakav je odjek imala knjiga u regionu, Rade Radovanović je rekao:

“Potpuno sam, na najiskreniji i najljudskiji način, zatečen pozitivnim reakcijama na ovaj roman. Pre svega, reakcijama čitalaca sa Kosova. Imam mnogo prijatelja koji su po nacionalnosti Albanci, tu su naši Petrovci, od kojih sam saznavao mnoge činjenice koje su se dešavale, pa i onu da je na Envera Petrovcija izvršen atentat 22. marta 1999. godine, dakle samo dva dana pre početka invazije, što sam u romanu i opisao i što, naravno, nije nikakva imaginacija pisca već sušta istina. Bio sam iznenađen i kada mi je istoričarka Latinka Perović rekla da je u mojoj knjizi pronašla podatke i činjenice koje na drugim mestima nigde nije našla. Nisam ja otkrio sve te činjenice, već sam do svih tih podataka došao istraživanjem. Bitne i suštinske činjenice o tragediji i svom užasu koji se dogodio na Kosovu se sistematski kriju, ignorišu i radi se na tome da se zaverom ćutanja prekrije sve što se može prekriti”, rekao je Radovanović i istakao da je izabrao upravo taj period naše bliže istorije da ga istražuje jer smo svi mi bili svedoci  tog perioda “koji se u sociologiji označava pojmom anomija, raspadom svih vrednosti, gde mnogo koji čovek živeći svoj mali život jeste saučesnik svih zločina koji su se dešavali i dešavaju se na ovim prostorima“.

“Mir koji ne donosi smirenje”

“Ono što se u političkom životu Srbije, nekada Jugoslavije, već decenijama dešava, je besomučno preobražavanje fikcije u činjenice i mediji u tome imaju jednu, čast izuzecima, strahovito teško lošu ulogu. Ono što je Rade Radovanović uradio, potpuno je suprotno. On je te fikcije razobličio svojim činjenicama koje je izneo u knjizi. Ono što povezuje ovu knjigu sa ovim teškim dobom u kome danas živimo zbog agresije na Ukrajinu, jeste zapravo jedna rečenica iz knjige koja me je u trenutku čitanja veoma zabrinula, a sada znam i zašto, a to je da formalno imamo mir, ali mir koji, po svemu sudeći, ne donosi smirenje”, istakla je na promociji Vesna Rakić Vodinelić.

Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.