[ad_1]
Tokom poslednje dve nedelje u Srbiji svakodnevno premine više 50 osoba od kovida 19, dok je broj žrtava novog virusa od početka godine skoro 1.900. Iako je ovoliki broj dnevno preminulih sličan onome koji je zabeležen u vreme delta talasa, on zapravo pokazuje, zbog veće cifre dnevno zaraženih, da omikron soj nije smrtonosan koliko prethodne varijante. Istovremeno, statističke analize otkrivaju da u odnosu na prethodne talase manji procenat hospitalizovanih uspeva da se oporavi, što govori u prilog tome da u ovom talasu stradaju pre svega starije osobe.
Kako za Danas objašnjava doktor elektrotehničkih nauka Nenad Jovanović, koji od početka pandemije objavljuje analize kovid statistike, prilikom sagledavanja broja preminulih mora se imati na umu da nikada ranije nije bio ovoliki broj zaraženih. Sagovornik Danasa dalje ističe da broj osoba na respiratorima, u bolnicama i umrlih nije rastao brzinom kojom je rastao broj novozaraženih.
– Ono što vidimo tokom omikron talasa jeste da broj osoba koje su u bolnici, na respiratoru i koje preminu ispod trenda, odnosno da je mnogo manji u odnosu na onaj koji bismo očekivali na osnovu iskustva u prethodnom talasu. Da imamo ovoliki broj dnevno obolelih, a zaraženih delta sojem, broj hospitalizovanih na dnevnom nivou bio bi 300-400, a bio bi znatno veći i broj osoba na respiratorima i umrlih, kaže Jovanović.
U ovom talasu najveći broj hospitalizovanih bio je malo preko 4.500, što je daleko manje nego tokom prethodnog talasa kada je u bolnicama bilo oko 7.000 osoba. Istovremeno u januaru su zabeleženi rekordni brojevi novozaraženih, tako da je u jednom danu zvanično registrovano preko 19.000 obolelih.
Jovanović takođe objašnjava da se na osnovu pokazatelja koje on prati može zaključiti da tokom ovog talasa u najvećoj meri stradaju najstariji. Kako je nedavno napisao, broj od 50-60 umrlih po danu ranije je bio dostignut sa skoro duplo više ljudi na respiratoru i hospitalizovanih.
– To znači da mnogo veći procenat hospitalizovanih i osoba na respiratorima umire nego ranije što govori u prilog tome da se radi o starijim osobama kojima je mnogo teže da se oporave, navodi Jovanović. Ono što on zaključuje na osnovu analize brojeva potvrđuju i lekari iz kovid bolnica.
Komandant Vojne bolnice na Karaburmi Ivo Udovičić nedavno je kazao da je prosek godina pacijenata u toj ustanovi 70 i više.
– To su pacijenti koji imaju dosta pridruženih bolesti. Ovaj virus pogoršava njihove pridružene bolesti samim tim što izaziva pneumoniju i sistemsku bolest, rekao je Udovičić.
Pored velikog broja zaraženih, upravo činjenica da omikron soj može biti posebno opasan za najstarije, hronične bolesnike, doprinosi velikom broju umrlih u ovom talasu.
To je potvrdila i predstavnica Svetske zdravstvene organizacije Marla Van Kerkhov, koja je kazala da iako je sve više podataka koji pokazuju da omikron ne izaziva toliko često težu kliničku sliku kao delta varijanta, ovaj soj je ipak opasan.
– Osobe sa hroničnim bolestima, stariji kao i oni koji nisu vakcinisani mogu imati težak oblik kovida 19 nakon inficiranja omikronom. Znamo da ljudi i dalje završavaju u bolnici i da i dalje umiru zbog čega je bitno da informacije budu tačne odnosno da govore da je omikron dovodi do manje teške kliničke slike nego delta ali da nije blag – rekla je Kerkhov.
Lane preminulo oko 30.000
Nenad Jovanović veruje da je stvarni broj žrtava kovida tri puta veći. On ovaj zaključak izvodi na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku, koji su pokazali da je 2020. bilo preko 10.000 umrlih od kovida 19, dok su zvanični podaci pokazivali tri puta manji broj. On tako|e podseća da je višak smrtnosti (veći broj preminulih u odnosu na desetogodišnji prosek) u 2021. bio 33.000. „Među njima sigurno je bilo 30.000 žrtava kovida 19“, navodi sagovornik Danasa.
[ad_2]
Source link
