[ad_1]
Ta naša starica Borba, čak i kada više ne postoji fiizički, uspeva da napuni sto godina, što je svakako žurnalistički, odnosno medicinski fenomen. Uspela je da nas okupi, da se pogledamo i prisetimo tih vremena u kom je Borba bila deo našeg profesionalnog ali i privatnog života.
Da sagledamo šta je Borba značila za jugoslovensko i za srpsko novinarstvo i šta je značila kao saveznik svima koji su se borili za demokratske promene. Nismo naišli na razumevanje kod institucija koje su brinule o slobodnom i profesionalnom novinarstvu, iako je Borba u tom smislu neponovljiva i vredna. Nama međutim, ne trebaju ni priznanja ni medalje. Nama je dovoljno da Borbu doživljavamo kao svoju ličnu borbu, to je i dokumentarac koji smo sami sebi snimali u duši, i o čemu svedoče i fotografije naših prijatelja. Urednici, novinari i prijatelji prve Borbe kao i Naše borbe oklupili su se danas u Dorćol Placu da proslave čitav vek od izlaska prvog broja novina Borba, ali i da otvore izložbu fotografija koja podseća na sve periode kroz koje je ta novina prošla. Okupljene kolege koje su neki deo radnog veka provele u redakciji ‘Borbe’, podsetile su se perioda koji omeđuju i na svoj način simbolizuju dva događaja – dolazak Stanislava Staše Marinkovića za glavnog i odgovornog urednika u julu 1986. i upad julovskih jurišnika, predvođenih Dragutinom Brčinom, poslednjih dana 1994. godine“, objasnio je Ivan Mrđen, koji je u to vreme bio šef deska a potom i dirtektor NIP „Borba“, a koji je vodio ovaj skup u Dorćol Placu.
Autori fotografija koje su izložene pod sloganom „To je bila BORBA, sve ostalo je posao“ su fotoreporteri Miloš Cvetković, Zoran Raš, Zoran Sinko, Aleksandar Stanković, Peđa Mitić, Branko Pantelić i Matija Koković.
O njima i njihovom radu više je govorio njihov kolega, prijatelj i uzor Imre Sabo.
– Fotografije su veoma značajne za taj periood i sve kolege iz Borbe od kojih na žalost sada vidim samo jednoga. To je bilo vreme kada smo tek onako stidljivo, nevino ulazili u neko višestranačje. I fotoreporteri su bili puni straha od urednika, od partije, od svega i nadali smo se da će doći bolje vreme. Pojavio se Staša Marinković, u mojoj glavi ta Borba je vezana za Stašu, iako je većinu stvari ovde na zidu potpisao Ivan Mrđen kao direktor, pričao je Sabo.
On je naglasio da je tek nekoliko njih sačuvalo svoje privatne arhive fotografija, dok Borbina arhiva nije pravilno vođena i rađena kako treba.
– Na žalost, ovde što zbog neznanja, što zbog besparice nismo mogli arhiv tako da uredimo, tako da moje kolege koje su uradile veoma dobre fotografijwe u to vreme, možda ih više i nemaju. Ovde su fantastične fotografije iz nekog smutnog vremena, pre svega mog velikog prijatelja Miloša Cvetkovića Cveleta. Jedino ja i Cvele smo to ljubomorno čuvali, nosili kući, kršili redakcijska pravila, jer to nije bilo dozvoljeno. U svakom slučaju se tog vremena treba sećati, veoma mi je žao što smo se podelil. U to vreme sam mislio da ćemo se ujediniti. Fotografi jesu ujedinjeni, ali ovakva podela između novinara, na nas i njih, to nisam mogao ni da zamisli, rekao je Sabo.
Od partijskog glasila do uporišta opiozicije
Prvi broj „Borbe“ se pojavio 19. februara 1922. godine u Zagrebu. Tu prvu Borbu pokrenuli su komunisti, a zabranjivala je kraljevska vlast. U socijalističkoj Jugoslaviji bila je partijsko glasilo pa državno, da bi krajem osamdestih i početkom devedesetih godina postala snažno uporište tadašnje opozicije u Srbiji. Posle 9. marta 1991, „Borba“ je dostigla tiraž od 150.000 primeraka, naveo je podatke Mrđen.
[ad_2]
Source link
